Znate li zašto se govori „nazdravlje“ kada neko kine? Prestravićete se, ova fraza ima jezivo značenje

Da li ste se ikada zapitali odakle potiče ovaj običaj i šta se krije iza te kratke, ali uobičajene fraze?

Običaj izgovaranja „nazdravlje“ nakon kijanja potiče iz drevnih verovanja o duši i njenoj povezanosti sa telom, a kroz istoriju je postao zaštitna fraza protiv nevidljivih opasnosti.

Kijanje je svakodnevna pojava, a reakcija na njega – izgovaranje „nazdravlje“ – gotovo je automatska. Ali, da li ste se ikada zapitali odakle potiče ovaj običaj i šta se krije iza te kratke, ali uobičajene fraze? Odgovor je složeniji nego što se čini i vodi nas kroz istoriju, sujeverja i različite kulture.

Napuštanje duše iz tela

Jedno od najstarijih i najzanimljivijih objašnjenja zašto blagosiljamo osobu koja kine duboko je ukorenjeno u drevnim verovanjima o duši i njenoj povezanosti s ljudskim telom. U davna vremena, kroz različite kulture i civilizacije, ljudi su gajili snažno uverenje da je duša, ta suštinska životna sila koja nas čini živima, smeštena u glavi – centru našeg bića i misli.

Ovo verovanje dovelo je do fascinantnog, iako pomalo zastrašujućeg shvatanja kijanja. Smatralo se da taj naizgled bezazleni telesni refleks može imati dalekosežne posledice.

Prema ovom drevnom shvatanju, snažan čin kijanja mogao je bukvalno izbaciti dušu iz tela, poput nevidljivog projektila koji napušta svoje utočište. Ovakvo tumačenje kijanja izazivalo je ozbiljnu zabrinutost među ljudima tog vremena.

Zamislite samo kakve su to implikacije imale: osoba koja kine ostala bi, makar na trenutak, bez svoje životne esencije. U tom ranjivom stanju, verovalo se da je telo izloženo raznim opasnostima.

Bez zaštitne prisutnosti duše, osoba bi postala laka meta za zle duhove koji vrebaju u svetu nevidljivog. Još gore, postojalo je uverenje da bi ovakvo stanje moglo dovesti čak i do smrti, ako se duša ne bi brzo vratila na svoje mesto.

Upravo iz ovog verovanja proistekao je običaj izgovaranja „nazdravlje“ ili „Bog te blagoslovio“ nakon što neko kine. Ove fraze nisu bile samo puke reči pristojnosti, već su služile kao svojevrsna zaštitna čarolija – verbalni štit protiv nevidljivih opasnosti.

Sprečavanje ulaska zlih sila

Izgovaranjem ovih reči, ljudi su verovali da aktivno učestvuju u duhovnoj zaštiti osobe koja je kinula. Cilj ovog blagoslova bio je dvostruk: s jedne strane, trebalo je osigurati da duša ostane čvrsto na svom mestu unutar tela, sprečavajući je da odluta ili bude izbačena.

S druge strane, ako bi duša ipak napustila telo, ove reči su služile kao barijera, sprečavajući ulazak zlih sila ili entiteta koji bi mogli iskoristiti trenutnu ranjivost osobe. Ovo fascinantno verovanje nije ostalo samo u domeni usmene predaje, već je našlo svoj put i u književnost.

Jedan od najpoznatijih primera je irska narodna priča Gospodar i sluga, koju je sakupio i zapisao poznati irski pesnik i folklorista Vilijam Batler Jejts. U ovoj priči, koncept duše koja napušta telo tokom kijanja igra ključnu ulogu, pokazujući koliko je duboko ovo verovanje bilo ukorenjeno u narodnoj svesti i tradiciji.

Iako danas mnogi od nas ne pridaju toliku važnost duhovnim aspektima kijanja, ovaj drevni običaj ostavio je neizbrisiv trag u našoj kulturi.

Svaki put kada izgovorimo „nazdravlje“ nakon što neko kine, mi zapravo – možda i nesvesno – nastavljamo tradiciju staru hiljadama godina. To je tradicija brige za dobrobit drugih, utemeljena u drevnim verovanjima o duši i njenoj povezanosti s našim fizičkim bićem