Ova pasivno-agresivna navika uništava vam vezu, a mnogi je imaju…

Verovatno ste jednom ili dvaput (možda čak i više puta) nekome dali „tiho lečenje“ ili „tiho lečenje“. Znate kako to ide, vi i vaš partner započnete žestoku svađu koja se završava povređenim osećanjima i bez rešenja. Zatim slede sati, pa čak i dan ili dva, potpune tišine. To nije najbolji potez, ali može biti prirodna reakcija nakon neslaganja.

Možda se plašite da izrazite kako se zaista osećate u teškoj situaciji, kaže Dan Sufoleta, licencirani savetnik za mentalno zdravlje u Self Space Therapy u Vašingtonu, navodi Huffpost. Ili bi to mogla biti reakcija koja vam je usađena gledajući kako vaši roditelji ne razgovaraju jedni sa drugima (ili sa vama ili vašom braćom i sestrama) nakon „tuče“, dodaje Aparna Sagaram, licencirani bračni i porodični terapeut i vlasnik Space to Reflect u Filadelfiji . Postoji mnogo razloga zašto ljudi to rade, a terapeuti imaju mnogo toga da kažu o ovom pasivno-agresivnom ponašanju.

Prvo, ‘tihi tretman’ nije isto što i odvajanje vremena i prostora za sebe, raskid sa nekim ili emocionalno povlačenje. „Tretiranje ćutanjem, rekao bih, je zapravo odluka da ne razgovarate sa nekim, ali da im ne kažete da to radite“, objašnjava Sagaram. „Mislim da je ovo ključna razlika između ‘tihe terapije’ i koncepta uzimanja prostora i vremena za sebe. Kada zauzimate prostor, dajte do znanja toj osobi da vam je potrebno vreme… saopštavate da vam je potreban prostor.“

Postavljanje granice na kojoj komunicirate prostor koji vam je potreban i zašto – veoma se razlikuje od ovoga. Sa ‘tihi tretman’, vi zapravo niste obavestili osobu da ne razgovarate sa njom ili da vas je povredila. Umesto toga, jednostavno prestanete da pričate, objašnjava Sagaram. U poređenju sa odlukom da prekinete vezu, „tihi tretman se oseća kao reakcija na ono što osećate u ovom trenutku“, dodaje ona. „Raskid je namerna odluka da više ne želite da imate vezu sa tom osobom, i možete da saopštite tu odluku, ili možete jednostavno da odlučite da ne želite da saopštite tu odluku sa tom osobom i da ne razgovarate sa njom. više“, napominje Sagaram. Ali sa ćutanjem planirate da na kraju nastavite komunikaciju, čak i ako ne znate koliko će tišina trajati.

To je „neograničen, ali privremeni period tišine“, dodaje Suffoletta. Pored toga, ljudi generalno koriste ‘tihi tretman’ prema nekome koga žele u svom životu, kao što je partner. „Želim da osoba kojoj dajem ‘tiho lečenje’ bude u mom životu, ali na drugačiji način, i pokušavam da je nateram da promeni način na koji komunicira sa mnom pokazujući svoje nezadovoljstvo“, objašnjava Sufoleta. . „U suštini kažem da ona ne može da me kontaktira ili da je za nešto kažnjena, svesno ili ne. Pokušavam da skrenem pažnju na svoje nezadovoljstvo, a ovo je pokušaj da se čuje ili da se moje potrebe zadovolje“.

„Radim sa mnogo ljudi za koje reči jednostavno ne dolaze kao odgovor na pretnju kada su preplavljene emocijama“, kaže Suffoleta. „Postoji ‘zamrznuta’ reakcija, osećaj da su preplavljeni, kada jednostavno ne mogu da pričaju o tome sada, ali sa ‘tihi tretman’, to je način da nekome jasno kažete da ste ljuti . ‘Tihi tretman’ nije dobar za vaše odnose. Bilo da odlučite da to uradite partneru, roditelju, detetu, prijatelju ili kolegi, to nije dobro za vašu vezu.